PATULJASTI PINČ

Patuljasti pinč pripada porodici pinčeva i šnaucera.
Patuljasti pinč je skladno gradjen mali pas. Oznake koje se razlikuju od osnovne boje pojavljuju se iznad očiju, na vratu i prsima u obliku dva međusobno odvojena, ograničena trougla, pa na sredini prednjih nogu, na šapama, na unutrašnjoj strani zadnjih nogu i oko stražnjice . Javlja se u jelenjoj boji - žuta, crvena ili braon i crnoj sa paležom. Dovoljno je povremeno ih prebrisati polusuvom krpom, nije potrebno obilno pranje ili četkanje, osim ako se ne zaprljaju, jer su po prirodi pravi nevaljalci.  Za sjajnu dlaku je neophodno da ima kvalitetan život i zdravu hranu.
Oči su im crne, kao i njuška. Uši su im spuštene dok su kučići, a s vremenom ih podignu.
Visina patuljastog pinča je od 25 cm do 30 cm, a težina od 3 kg do 4 kg.
Lako se neguje i ima sve prednosti malenog psa. Patuljasti pinč je pas koji anatomski mora biti perfektan da bi se kretao kako treba, elegantno, sa zadnjim potiskom.
Doživi do 15 godina starosti.  Pravi patuljasti pinč je jako temperamentan. Voli igru i oprezan je ali previše glasan. Njegova privrženost porodici je neizmerna.  Pinč se vezuje za čitavu porodicu, raduje se svima, sluša i razmazi sve. Hoće da bude tvrdoglav i dominantan, ali mu to ne treba dopustiti. Veoma je odvažan, hrabar i često voli da se poigrava i izaziva velike pse, ali samo kada je s druge strane žice. Lak je za čuvanje u stanu. Linja se jednom godišnje i to traje oko nedelju dana. Nema karakterističan miris. Relativno lako se nauči da ne vrši nuždu u stanu. Pinčevi nisu psi za boksove, njima dvorište treba da služi za istrčavanje, a dom za boravak i spavanje. Potrebno mu je njegovo mesto, kutak gde će imati mir i da bude u vašoj blizini. Njihova narav je veoma dopadljiva, psi koji su kao pinčevi vas nikada ne bi izneverili i za njih u bukvalnom smislu važi izreka: “Pas je čoveku najbolji prijatelj.”

Istorija

Istorijat razvoja ove rase doseže još u daleki 14. vek. Već u tadašnje vreme kratkodlaki patuljasti pinč je postojao u svojoj poznatoj veličini. Jedino je još majmunski pinč bio te veličine. Najviši ideal tadašnjih odgajivača bila je njegova veličina, zbog kojeg je žrtvovano sve ostalo. Odlučujući faktori su bili glava i visina. To je dovelo do degenerisanja patuljastih rasa. Ali kasnije su se počele tražiti i druge osobine, kao čvrsta građa, harmonija pokreta i tela. Tako je dobijen zdrav, snažan, a uz to plemenit i srčan patuljasti pas. Pisac pseće istorije Strebel nije bio prijatelj te pasmine. Napisao je: "Po ceo se dan smrzava i ima podvučene zadnje noge". To se odnosilo na patuljastog pinča kojeg su tada zvali srnasti pinč. Kada ga je Strebel tako opisao patuljasti pinč je bio prilično omiIjen. 1895 godine kada su ga prvi puta upisali u nemačku rodovnu knjigu bila su upisana 83 patuljasta pinča.